Reciklaža je najbitniji pojam današnjice, ali kako i zašto da reciklirate?

Reciklaža je najbitniji pojam današnjice, ali kako i zašto da reciklirate?

Reciklaža je najbitniji pojam današnjice, ali kako i zašto da reciklirate? Naše okruženje se mnogo promenilo u 21. veku. Od pojedinačno upakovanih porcija hrane do maramica, pelena, kesa i pakovanja za jednokratnu upotrebu. Kad samo pomislite o tome koja količina se ovakvog otpada svakodnevno stvara, jasno vam je da se sada stvara više smeća nego ikada ranije. Prosečan čovek generiše više kilograma smeća svakog dana. Ovo smeće, uglavnom odlazi na deponije, gde se sabija i zakopava. Kako tok otpada nastavlja da raste, tako će rasti i pritisci na naše deponije, naše resurse i našu životnu sredinu.

Šta je reciklaža?

U širem smislu, reciklaža je ponovno korišćenje resursa tj. korišćenje proizvoda do njihovog maksimalnog potencijala. Kada se za izradu novog proizvoda koristi reciklirani materijal, a ne sirovina, čuvaju se prirodni resursi i energija. Za sve one koje zanima, proizvodnja po drugi put je mnogo čistija i manje energetski intenzivna od prvog ciklusa. Na primer, proizvodnja recikliranih aluminijumskih limenki koristi 95% manje energije nego kad se ona prvi put proizvodi od novih sirovina.

Proces reciklaže

Prikupljanje materijala koji se može reciklirati je prva i najkritičnija karika u lancu. Ulaganje u lokalnu infrastrukturu je bitan prvi korak koji bi trebalo svi zajedno da preduzmemo kako bi reciklaža postala sastavni deo naših života i pozitivno se odrazila na kvalitet našeg vazduha, na kvaltet zemljišta, cenu resursa i slično. Važno je da se svi centri za reciklažu oslanjaju na stalnu nabavku materijala koji se mogu reciklirati, a da se ovaj proces ne gubi iz vida ni najsitnijim delovima lanca kao što su naša domaćinstva.

Sledeći korak je obrada prikupljenog materijala. Nakon sakupljanja, reciklažni materijali se šalju u postrojenja da bi se sortirali, očistili i preradili u materijale koji se mogu koristiti u proizvodnji.

Ovako prerađeni materijali se mogu koristiti za dalju proizvodnju. Sve više i više današnjih proizvoda se proizvodi od recikliranog sadržaja. Verovatno već kupujete proizvode sa recikliranim sadržajem i jednostavno to ne znate. Kupovina proizvoda od recikliranog sadržaja mora postati naš novi standaard.

Šta sve može prosečan čovek da promeni?

Iako je reciklaža u toku poslednjih nekoliko godina sve češća tema, potrebno je povećati napore na ovom polju, s obzirom na količinu otpada koji se svakodnevno odlaže.

Kada zaista uložimo trud da naučimo više o održivom načinu života, lako uvidimo da sve od baterija, preko otpada od hrane, do odeće, elektronike, stakla, metala, papira i plastike može da se reciklira. Prema poslednjim istraživanjima, skoro 80% tipičnog kućnog smeća se sastoji od materijala koji se može reciklirati ili organskih materijala koji se lako razgrađuju.

Benefiti reciklaže

1. Recikliranjem se smanjuje gomilanje smeća na deponijama koje svakodnevno ugrožavaju naše vode, zemljište, vazduh itd. Važno je što manje odlagati na deponije jer su svi predmeti koje proizvodimo napravljeni od vrednih i ograničenih resursa. Želimo da što više tih resursa, što je više moguće, iskoristimo za buduću upotrebu.

2. Recikliranje smanjuje našu potrebu za novim sirovinama. Vađenje sirovina iz životne sredine je skupo. Takođe troši mnogo vode i energije. Kada recikliramo, trošimo manje naših dragocenih resursa. Razmislite o ceni vode, struje, zemljišta i svih ostalih prirodnih resursa u budućnosti kad oni postanu totalno ograničeni.

3. Recikliranjem se štedi mnogo energije. Svake godine postrojenja u svetu koja se bave reciklažom, uštede istu količinu energije koja bi bila potrebna za napajanje 14 miliona domova tokom cele godine.

Pridružite se održivom načinu života i potrudite se da budete deo sile koja pravi pozitivne promene.